Naša priča počinje davne 1935. godine  kada naši preci grade svoje ognjište na obroncima Golije u selu Trnava. U ovim krajevima je sasvim uobičajno da ljudi sade šljive za svoje potrebe, pa smo tako i mi već 1937 posadili naše.

Prvo bure je napunjeno 1942. Moglo bi se reći da je to početak Golijske suze, iako to nikome nije bio plan. Stvari su ostale manje više nepromenjene do 1989. kada je Željko sa svojim ocem posadio još jedan šljivak.

Po rođenju svog prvog deteta, Željko sadi još jedan šljivik  i posvećuje se destilaciji rakije. I dalje za svoje potrebe, ali se tu rodila ljubav prema procesu koju i dan danas gaji.

Kako su deca odrasla, ideja da se od hobija napravi biznis je tinjala sve jačim plamenom. Nije bilo čoveka da ne proba Željkovu rakiju da se ne oduševi. Bogat ukus šljive, umerena jačina, i naravno, bez ikakvih dodataka. Supruga Ljiljana je dosta uključena u posao i bez nje ne bih Željko mogao dosta toga da uradi. Uvek je tu kada su i teški poslovi.

„Nema šta ne mogu da uradim. Ušli smo u ovu priču i nema nazad. Od branja pa do finalnog proizvoda sam tu. Idemo i na sajmove što nam takođe puno znači, priča nam Ljiljana I DODAJE: Nije teško biti žena sa sela kako se priča. Ako imate volju, želju a i cilj, sigurno ćete uspeti.

Naša priča dobija ime “Golijska suza”  2017, gde se i pravi prvi potez u nastanku našeg brenda. Već 2019. na prvom lokalnom takmičenju Željko osvaja srebrnu medalju, i zariče se da svu svoju energiju i strast pretoči u upornost da od Golijske suze napravi ozbiljan brend, dostupan svim ljubiteljima prave rakije od šljive.

-Imamo 1000 stabala šljive, sote čačanska lepotica, čačanska rodna i autohtona sorta moravka.

Kod  moravke plod je sitan, oko 10 grama. Kod krupnog ploda je skoro duplo veći. Oblika je jajastog s nešto većim suženjem kod peteljke, što podseća na plod crvene ranke, s tom razlikom što suženje počinje naglo. Meso je zlatno žute boje, odvaja se od koštice, a sadržaj šećera je sličan požegači“, kaže ovaj voćar i dodaje da je pokožica plavocrna i da se po boji se od požegače razlikuje, time što je upadljivo crna. Plod zri petnaestak dana pre požegače i ima jednostranu upotrebnu vrednost – za rakiju, priča nam Željko I dodaje: Rakija po jačini odnosno po prinosu ili je jednaka, ili je nešto slabija od požegače. S mešavinom u jednakim delovima ne može se primetiti razlika po ukusu od čiste požegače.

Željko je radio pri vojsci i ostao bez posla. Supruga Ljiljana radi ali mu dosta pomaže u poslu. Tu je kao kaže uključena i cela porodica.

Rakiju prodaju na raznim manifestacijama, po celoj Srbiji, Vojvodini,  Bosni i Hercegovini, uzorke šalju u Mađarskoj  na takmičenja.

Rakiju prodaju i putem internet, i što se plasmana tiče nemaju problema, zadovoljni su prodajom.

-Opština Raška daje subvencije za kupovinu mašina (motokultivatora opremu za  navodnjavanje) do 400.000,00 dinara i gde je  povraćaj 50 %, što je od velike pomoći, za ostale podsticaje otom potom ima vremena, priča nam Željko za kraj.